Cilj radionice je da se prikaže na koji se način različiti materijali razgrađuju u prirodi tokom vremena. U šest kofa nalaze se: trava, papir, lišće i granje, PET ambalaža, aluminijumske limenke i plastične kese. Ove kofe su poređane u četiri reda, od kojih svaki predstavlja jednu godinu, tako da je moguće pratiti šta se dešava sa ovim materijalima u ovom vremenskom periodu. Na taj način deca i učenici očigledno mogu videti proces rastvaranja određenih materijala, kao i da je vreme raspada nekih od njih jako dugo. Takođe, učenici će saznati kako se pravi kompost koji se dalje može koristiti kao đubrivo. Pored podizanja svesti o kompostiranju i ekosistemu zemljišta radionica pokazuje na koji način treba postupati sa različitim materijalima s obzirom na period dekompozicije, načinima prevencije nastanka otpada i sl.
Čovek od najranijih dana biljke koristi ne samo kao hranu već i za lečenje bolesti. Neverovatno je koliko biljaka možemo naći u prirodi koje imaju lekovita svojstva i umirujuće dejstvo na ljudsko telo. Razumevanjem ovih osobina biljaka, učenici će imati više poštovanja prema prirodi i doživljavati prirodu na potpuno nov i fascinantan način. U bašti lekovitih biljaka, koja je slična farmaceutskoj bašti u ŠBC Hanover, učenici će se bolje upoznavati sa svojim telom / organima uz pomoć tela u obliku mozaika ali i biljkama koje imaju lekovito dejstvo na ljudsko telo a koje možemo naći u našem okruženju. Oko mozaika se nalaze lekovite biljke. Dok uče više o biljkama i njihovim lekovitim svojstvima, učenici stavljaju saksije sa lekovitim biljkama na odgovarajuće organe ili delove tela mozaika. Na kraju radionice deci i učenicima je vidljivo da se za svaki deo tela mogu naći lekovite biljke.
Mini bašte ilustruju procese
kolonizacije biljaka i važnost kvaliteta zemljišta i lokacije bašte za rast
biljaka. Učenici mogu da upoređuju bašte tokom vremena, ispituju zemljište i
spoljne uslove koji utiču na rast biljaka i razvoj vegetacije na istom
zemljištu ali različitim lokacijama, jer se tri mini bašte nalaze na lokaciji
koja je ceo dan osunčana, druge tri se nalaze na mestu koje delom dana
osunčano, a delom dana u hladu i poslednje tri se nalaze na lokaciji koja je
preko celog dana u hladu. Pri tome se vodi računa da su sve mini bašte na istoj
dubini zemljišta i da je razvoj vegetacije bez uticaja čoveka, tj. da su bašte
prepuštene same sebi. Povremenim posetama i foto dokumentacijom mini bašti oni
će moći da se upoznaju ne samo sa trenutnim stanjem, već i njihovim razvojem
tokom vremena. Na ovaj način učenici neće morati stalno da budu prisutni na
licu mesta da bi videli promene u mini baštama.
Čulo dodira je verovatno čulo na koje najmanje obraćamo pažnju. Svako od nas dobija taktilne informacije o svetu oko nas, svake sekunde u toku dana. Upravo sada dok sedite, stojite, dodirujete stolicu ili osećate podlogu pod stopalima, dodirujete ekran telefona, površinu sveske ili olovku, osećate čulom dodira. Informacije koje dobijamo ovim čulom su toliko prisutne, da jedini način da ih postanete svesni je da obratite maksimalnu pažnju na njih. U Školskom biološkom centru postavljene su dve kutije osećaja, u kojima su skriveni predmeti, a deca koja uvlače ruku kroz otvor na kutiji treba da pogode o kom se predmetu radi tako što dodiruju predmet. Pri tome se deca podstiču da opišu veličinu, oblik i strukturu predmeta. Mogući predmeti su iz prirode: list, kora drveta, cvet, mahovina, šišarka, žir, jabuka….
Ova radionica je posebno dizajnirana za decu predškolskog uzrasta i učenike osnovnih škola, putem koje mogu da uče o prirodi koristeći sva svoja čula. Za ovakvu percepciju prirode, koriste se igre a posebno one koje je razvio Joseph Cornell, jedan od najpoznatijih promotera obrazovanja u prirodi. Staza osećaja se sastoji od šest različitih materijala i ukupne je dužine šest metara. Deca prelaze bosa preko različitih materijala, sa povezom na očima, što je dobro za razvijanje čula dodira. Svaki materijal ma drugačiju teksturu, temperaturu i pruža drugačiji osećaj kada se prelazi preko njega.
Cilj ove radionice je da deca slažu slagalicu, naprave sliku, prepoznaju ugrožene i zaštićene vrste biljaka i životinja, nauče o mestima koja naseljavaju, šta ih ugrožava i kako se vrši njihova zaštita. Predviđeno je da se slike periodično menjaju, a u trenutnoj postavci su: lastin repak, jelenak, vilin konjic i bubamara.
Kompostiranje predstavlja prirodnu razgradnju organske materije dejstvom bakterija. crvića, kao i malih insekata. Dobijeni proizvod – kompost je koristan materijal, sličan humusu, bez neprijatnog mirisa i koji se može koristiti za pobolјšanje kvaliteta zemlјišta ili kao đubrivo. Takva zemlјa je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Dobar kompost može biti napravlјen iz različitih organskih materija, kao što je baštenski otpad (suvo lišće) i povrće kao otpad od hrane (kore krompira i sl.). Potrebno je samo 10 minuta rada na kompostiranju tokom nedelјe, da bi se otpad pretvorio u vredan materijal. Prirodni organizmi vrše posao za nas, a njima su potrebni samo vazduh, voda i organska materija koje oni mešaju i oslobađaju hranlјive materije. U Školskom biološkom centru postavljena su četiri kompostera na visini koja je primerena za decu predškolskog uzrasta. Tokom više poseta oni mogu da prate proces razgradnje organskih materija i pretvaranje u humus.
Hoteli za insekte privlače korisne insekte, nudeći im prostor gde mogu da se razmnožavaju, a ako se postave pored bašte, onda su pored svog lovišta i imaju gde da provedu zimu. Za izgradnju hotela za insekte koriste se isključivo reciklirani materijali prirodnog porekla poput grančica, slame, ovčije vune, sitnih cepanica , snopovi šupljih stabljika trske ili drugog bilja, suvo lišće, stara kora drveta. Materijale koje koristimo u izgradnji hotela za insekte nikako se ne bi smeli tretirati premazima na hemijskoj osnovi inače će sklonište odbijati insekte. Podsticanje biološke raznolikosti u bašti na ovaj način pomaže da se poveća produktivnost ekosistema. Insekti su najbrojniji i najraznovrsniji organizmi na Zemlјi. Ima ih više nego svih drugih životinja. Za vreme toplih letnjih dana deca jure po polјima i mrežama hvataju bele, žute i šarene leptire. Dok leptiri lete, obično i ne primećuju da u travi, ispod kamenja i raznih drugih predmeta, žive leptirima srodne sićušne životinjice - insekti. Insekata ima toliko mnogo vrsta da ne možemo nabrojati sva njihova imena. Insekti su vrlo važni članovi lanca ishrane u svim kopnenim ekosistema.
Eksperiment kolonizacije čine tri kutije u kojima su različite dubine zemljišta. Na osnovu biljaka koje su samonikle, deca i učenici treba da vide da će veličina i vrsta biljaka biti različita u zavisnosti od dubine korenovog sistema koji razvijaju.
Poput različitih namenskih baštinkoje mogu da se naprave, kao što su apotekarska, začinska i sl. napravili smo i
Pizza baštu, u kojoj su posađene biljke koje ulaze u sastav svake pice. Tako da smo posadili paradajz, origano, vlašac, bosiljak, papriku, ruzmarin, pšenicu. Na ovaj način deca povezuju proizvode koje svakodnevno koriste sa činjenicom da oni potiču iz prirode.
Ovaj tematski vrt sadrži u sebi začinsko bilje, kao što su: žalfija, matičnjak, nana, origano, ruzmarin, majčina dušica... Tokom radionice deca i učenici će se upoznati sa svojstvima začinskog bilja i njihovim značajem. Ovo je još jedan od načina da deca primene svoja znanja u prirodnom okruženju.