Циљ ове радионице је да деца слажући слагалицу направе слику, препознају угрожене и заштићене врсте биљака и животиња и науче о местима које насељавају, шта их угрожава и како се врши њихова заштита.

Активност
Доведите децу до еко слагалице. Питајте их да ли воле да слажу слагалице, од чега се слагалица састоји. Водити разговор: Ово је посебна слагалица на којој се слагањем добијају слике биљака или животиња које су угрожене. Деца у пару слажу једну слику. Следећу слику слаже следећи пар и тако док се не добију сложене све четири слагалице.
Након сложене прве слагалице, постављати питања: – Да ли знате шта је на слици? Ако неко дете препозна животињу/биљку на слагалици, нека исприча шта о њој зна. Затим испричати, на основу датог прилога у тексту, најважније чињенице о биљци/животињи на слагалици. Поновити исту активност за сваку слику. Прва поставка слика (које ће се периодично мењати) на еко слагалици су инсекти.
Ластин репак
Ластин репак (Papilio machaon) је врста дневног лептира који има карактеристичне продужетке на задњим крилима по чему је и добио име. Распон крила је од 80 до 90 mm. Брзи су и вешти су летачи. У природи се среће од априла до краја септембра на осунчаним ливадама или чистинама на врховима брежуљака. Ластин репак се храни нектаром биљака и има своју територију коју брани од других лептира, инсеката, па чак и птица. Женка лептира полаже јаја на дивљу шаргарепу, першун, паштрнак и друге биљке. Из јаја се легу гусенице које су зеленкасте са попречним наранџастим и тамним мрљама. У Србији је ова врста угрожена због уништавања станишта и употребе пестицида.
Јеленак
Јеленак (Lucanus cervus) је врста тврдокрилца. Веома је крупан инсект чија дужина тела је 3-8 cm. Мужјак и женка се разликују по томе што мужјак има велика клешта, налик на „рогове јелена“, која му служе за борбу са супарницима. Клешта мужјака могу бити дугачка скоро колико и читаво тело. Одрасле јединке се могу видети од краја маја све до почетка августа и најактивније су у вечерњим сатима. Женке полажу јаја у комад трулог дрвета дубоко у земљи. Ларве живе 6-8 година у рупама у старом дрвећу и пањевима. Одрасли инсект се храни нектаром и биљним соковима. Угрожени су због губитка станишта услед сталне сече шума и уклањања старих стабала и пањева.
Занимљивост
У неким земљама Азије, ларве (гусенице) јеленка се једу пржене или печене. У Јапану често јеленке држе као кућне љубимце.
Вилин коњиц
Вилин коњиц  (Libellula depressa) је слатководни инсект који се може видети око плитких језера и на обалама река обраслих ретким биљкама. Више од половине свог живота проведе као ларва на дну омањих језера или река где се храни. Период лета је од априла до септембра, али најбројнији су од маја до јуна. Лете веома брзо, често доста ниско изнад површине воде. Мужјаци су територијални и боре се за територију са супарницима исте, али и других врста. Вилини коњицу су рекордери у животињском свету. Они су најбржи инсекти и лете 30 кm на сат, а на краћим раздаљинама и до 90 кm на сат. Храни се другим инсектима које хвата у лету.
Питања: – Да ли вилин коњиц подсећа на неку летелицу? (Хеликоптер.)
Бубамара
Бубамаро, ево моје руке,
По њој мили и тамо и амо,
Не плаши се, дирати те нећу,
Ми те, деца једва дочекамо,
Само хоћу да ти видим крила,
Твоја мила, твоја лепа крила.

Бубамаро, ево моје руке,
По њој мили, ту се можеш проћи,
Бубамаро, би л’ ми могла кас’ти
Откуд ће нам мили гости доћи?
Мили гости, да се радујемо,
Мили гости, да пред њих идемо.

Бубамаро, сад си већ одморна,
Иди, лети моме верном другу,
Не плаши се, дирати те неће,
И он ће те дочекат на руку,
Да ти види та шарена крила,
Твоја мила, твоја лепа крила!

(Јован Јовановић – Змај)

Или

Бубамаро, лет, лет у широки лети свет ,
донеси ми писмо, видели се нисмо,
ја и ујка Паја још од прошлог маја.

Свако се обрадује када му бубамара слети на руку или када је угледа у близини. Ова туфнаста бубица представља радост и љупкост, а врло је корисна јер се храни биљним вашима које уништавају усеве. Бубамаре су препознатљиве по црвеној боји крила, прекривеним црним туфнама. Оне могу бити и наранџасте, жуте и црне, али је црвена постала симбол. Појављује се у сликовницама, стриповима, маскенбалима, као маскоте у виду амајлије на ланчићу…
Јарка боја бубамаре служи за одбијање грабљивица, које дречаве боје повезују са отровношћу. Бубамаре су помало отровне када су нападнуте, али само за мање грабљивице.
Бубамаре су посебно омиљене пољопривредницима јер уништавају штетне инсекте, ларве, црве и биљне ваши.