Активност 1.
Васпитач треба да објасни шта је то живи свет и ко га чини.
Заједничке особине живих бића су да се рађају, расту, хране, дишу, размножавају, старе и умиру. Живи свет чине биљке, животиње, гљиве, бактерије и вируси.
Питање:
– Која жива бића видите у Ботаничкој башти? (Биљке, животиње – птице, лептире, мраве).
– Која од тих бића се крећу? (Птице, мрави, лептири…).
– Која се не крећу, већ стоје ту где их видите? (Биљке.)
Васпитач треба да објасни делове биљака на примеру једне ишчупане зељасте биљке.
Делови биљке су: корен, стабло, лист, цвет, плод, семе. Корен, стабло и лист омогућавају биљци да расте, да се развија, храни и дише. Цвет, плод и семе омогућавају да се биљка размножава.
Корен је биљни орган који се не види јер се развија у земљишту. Он причвршћује
биљку за земљиште. Расте врхом, пробија се све дубље кроз земљиште у потрази за водом. Биљке се не крећу као животиње у потрази за храном. Оне се помоћу корена снабдевају водом, а преко листа сунчевом светлошћу и угљен диоксидом и од тога сама праве храну.
Васпитач треба да објасни делове корена и врсте на примеру једне ишчупане зељасте биљке
Делови корена:
⦁ Главни корен
⦁ Бочни корени

Врсте корена:
Осовински – (цихорија, маслачак, луцерка, зеље, детелина, дрвеће) са главног корена полазе тањи који се зову бочно корење; жиличаст – има бројне ситне коренове, које су међусобно сви сличне величине (траве); репасти – (шаргарепа, репа, першун) има задебљање вретенастог облика и танке бочне коренове

Активност 2.
Ишчупати маслачак. Додирните коренов систем – главни корен је добро развијен и надвлада бочне корене – то су дуги коренови.
Ишчупати било коју траву (попино прасе, ливадарку..) и показати жиличаст коренов систем. Главни корен је слабо развијен, бочни корени формирају коренов систем – то су плитки коренови.


Активност 3.
Различите врсте биљака имају корене различите дужине. То ћемо показати помоћу саксија различитих величина у којима су посађене: бела рада, јагода, маслачак, матичњак. У најплићој саксији треба да буде посађена бела рада, па у дубљу јагода, а у најдубљу матичњак. На почетку дати кратку причу о свим врстама – где расту, за шта се користе.

Бела рада (красуљак)
Мало сунце с венчићем на глави,
Прогрејало у зеленој трави,
Због њега се небо лепше плави.
(Добрица Ерић)
Бела рада је вишегодишња зељаста биљка из исте фамилије као и маслачак (Главочике). Расте на ливадама, запуштеним местима. Цвета од раног пролећа до касне јесени. Цветови су груписани у главицу која се налази на дугој дршци. Лековита је биљка. Листови и цветови могу да се једу. Привлачи пчеле – медоносна је биљка.

Маслачак
Жуте очи крупне и веселе
Гледале ме па су зажмуреле
Остадоше трепавице беле
Које плави поветарац крадом
Развејава зеленом ливадом.
(Добрица Ерић)
Маслачак је вишегодишња зељаста биљка. Корен је осовинског типа који увлачи кратко стабло дубље у земљиште и на тај начин га штити од хладноће или суше. Цветови су жуте боје. Када се листови откину, истиче млечни сок (показати). Плодови на врху имају беле длачице – које као хеликоптер разносе плод. Маслачак успешно расте на свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ливаде. Налази се на ливадама и травњацима, и напуштеним њивама, поред путева.

Јагоде
Устаните јагодице,
окрените сунцу лице,
да будете румене,
да личите на мене
(Стеван Раичковић)
Јагода је вишегодишња зељаста биљка која има подземно стабло – ризом од кога полазе коренови. Листови су на дршкама, трочлани. Цветови су бели. Плод је оне семенке у меснатој јагоди.

Матичњак (лимун трава)
Вишегодишња зељаста биљка . Стабло је четвртасто (показати деци). Листови миришу на лимун (показати деци). Због пријатног мириса који подсећа на лимун у народу ову биљку зову “лимун трава”. Због ароме и лековитости човек је истовремено користи као лек, као мирис, као украс и као зачин. Цвета од јуна до септембра. Размножава се семеном, али може и дељењем бусенова и расађивањем. Расте по шумама, уз ограде и живице, а гаји се по двориштима.

Активност 4.
Задатак у Ботаничкој башти – деца треба да пронађу показане биљке и да ишчупају белу раду и маслачак, јер у претходној активности су само упознати са врстама, а сада треба и да их препознају тамо где природно расту и да виде какви су им коренови.